Споменар Николи Тесли за његов 75. рођендан
Десетог јула 1931. године Никола Тесла је навршио седамдесетпет година. У свету се о том јубилеју говорило са великом пажњом, уважавањем и дивљењем. У круговима научника, проналазача, инжињера, електротехничара, радио електичара, по универзитетима Европе и Америке су у част овог јубилеја, организоване прославе и свечане академије. Јула 1931. године се чинило да читав свет заједно са Николом Теслом слави.
Посебну пажњу на прославе великог животног привукао је јединствени поклон – честитка Кенета Свизија, младог пријатеља Николе Тесле, новинара New York Sun-а. У питању је био споменар, чудесна колекција са честиткама одабраних савременика, људи који су као и Тесла обележили ову епоху, Свизи је дошао почетком 1931. године. Овај млади новинар је замолио многобројне Теслине савременике, угледне европске и америчке научнике, уметнике, новинаре, политичаре, проналазаче, Теслине пријатеље, следбенике и ученике да заједно начине споменар са рођенданским честиткама.
Међу многим славним именима који су се „уписали” у овај споменар налази се чак пет добитника Нобелове награде. То су: енглески физичари Сер Вилијам Хенри Брег и Сер Едуард Виктор Еплтон; амерички физичари Роберт Миликен и Артур Холи Кемптон и можда најпознатији међу њима, немачки физичар Алберт Ајнштајн. Поред њих овде се појављује и читав низ брилијантних француских, немачких, енглеских, шведских, аустралијских, руских, америчких и српских професора, инжињера, индустријалаца, политичара, уметника и војника који су написали своје честитке за успомену. У споменару се појављује и шест истакнутих представника из Београда. То су професори Београдског универзитета: др Милутин Миланковић, истакнути математичар и астроном, др Иван Ђаја професор физиологије, др Драгомир Јовановић професор електротехнике. Ту су и Урош Предић сликар, Никола Т. Перовић приповедач и Славко Бокшан инжињер и оснивач Института Николе Тесле у Београду – један од највернијих Теслиних следбеника.
Наум Кенета Свизија је био да за 75. рођендан свог поштованог пријатеља начини споменар који садржи 75 честитки, по једну честитку за сваку годину живота. На жалост, неколико чештитки је закаснило, тако да ова збирка садржи „само“ 73 честике. Но и тако непотпуна она сигурно представља једно од највећих неофицијелних признања која је један човек могао добити. У њој су сабрана признања за сав рад и имагинацију као и добре жеље за дуг и плодан живот од савременика, сабораца и конкурената. Дакле ако је оволико признање добијено од толико великог броја људи из разних крајева света, који су свако понаособ били представници светске научне или индустијске елите, онда је то признање много вредније од свих других одличја.
