Машинство

Након неуспеха на Лонг Ајленду 1907. године, Никола Тесла се нашао у
финансијским проблемима. Тражио је изум који би био једноставан и јефтин за индустрију, и прешао је са електротехнике на машинство.

Развио је иновативне турбомашине које користе нови принцип пропулзије флуида. Његова конструкција радног кола користи под‌једнако размакнуте паралелне дискове уместо лопатица, смањујући комплексност и енергетску потрошњу. Овај приступ минимизира број компонената уређаја. 

Тесла је успео да уновчи неке од својих машинских изума, укључујући продају лиценце за патент “Показивач брзине” компанији “Волтам воч” крајем 1916. године. Ова компанија је произвела око 60.000 брзиномера за серијски произведене аутомобиле до 1921. године.

Поред тога, Тесла је, покушавајући да реши своје финансијске проблеме, развијао и фонтану која користи циркулацију велике количине воде. Такође је добио последњи патент 1928. године за авион са вертикалним полетањем и слетањем.

У погледу бежичног преноса сигнала, Тесла је истраживао електромагнетне таласе и развио систем четири кола у резонанци. Овај изум је заштићен патентима 1900. године и постао је основа за све радио преносе. Касније је, у судском процесу, успео да оспори патенте Марконијеве компаније и потврди свој допринос радио технологији. Међутим, иако се Маркони често помиње као изумитељ радија у књигама, основу сваког радио преноса чини Теслин систем четири кола у резонанци.