ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ПРЕДМЕТА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Збирка уметничких предмета Николе Тесле по свом обиму није велика и није настала као последица одабирања уметничких предмета, већ као производ случајно сакупљених уметнина. Никола Тесла није имао афинитета према сакупљању уметничких дела. Познато је да се дружио са песницима и музичарима, али према делима ликовних уметника није имао склоности. Тако ова скромна збирка представља више случајно сакупљене уметничке предмете, који су махом били поклони поштовалаца или цртежи који су били дизајнерска решења
или карикатуре, него одабрана дела ликовне уметности.
Два урамљена акварела са једрењацима и чамцима са рибарима су вероватно једине слике које је Тесла гледао на зиду своје собе. Ови акварели су дело неког непознатог, највероватније европског уметника који се потписивао АлбоТ.
Најчешћа тема у овој колекцији је Теслин портрет. Њега су радили Иван Бенковић, Јован Бараћ, Диаз Буитраго и непознати уметник који је студију Теслиног лица назвао „Теслин анђео“. Сви они су портретишући Теслу, желели да изразе своју захвалност, поштовање, дивљење или пријатељску оданост.
Никола Тесла је несумњиво био део њујоршке елите, због тога је и његов лик нужно доспео у карикатуре. У овој колекцији сачуване су четири карикатуре. То су радови тројице познатих америчких карикатуриста и веома занимљивих личности које су обележиле почетак XX века. У питању су Едвин Маркус – један од најпознатијих политичких карикатуриста прве половине XX века. Џорџ Бенџамин
Лакс – карикатуриста, портретиста и сликар, бунтовник и “лош дечак” америчке уметности. Хомер Давенпорт – најбоље плаћени политички карикатуриста, љубитељ арапских коња, човек који се дружио са најбогатијим људима Америке.
Једина уметничка дела која је Тесла поручио су били логотипи за његове компаније и заштитни знак за робни жиг за „Фактор Ауктус“– храну за пилиће. Код израде ових предложака велики значај је имала и уметничка фотографија, према којој је Тесла показивао афинитет. То се види код израде решење за „Фактор Ауктус“ код кога је после неколико цртаних предложака, „победила“ фотографија петла. Оно што је посебно занимљиво код ових Теслиних поруџбина је чињеница
да је веома велику пажњу поклањао штампању самог знака. Враћао је пробне отиске на дораду и по неколико пута, све док није био у потпуности задовољан.
На крају, треба још рећи да у овој збирци постоје и три предмета о којима се не зна ништа. То су две слике са далеког истока. Кинески дрворез и јапнаски акварел, као и медаљон од резбареног седефа који је једини предмет са религиозном темом који је остао сачуван међу Теслиним личним стварима.
О ауторима ових дела као ни о начину како су она доспела код Тесле ми не знамо ништа.