Музеј Николе Тесле
После три године пипрема, адаптације изложбеног простора „Генчићеве виле“, избора материјала за излагање и израде 15 радних модела и макета најзначајнијих Теслиних проналазака који су постављени на сталној изложби, Музеј Николе Тесле отворен је за публику 20.10.1955. године. То је био први технички музеј у Југославији. Свечаном отварању је присуствовао велики број јавних и културних радника као и амерички амбасадор у Београду Џејмс Ридлбергер. О животу и раду Николе Тесле говорио је директор Музеја Вељко Кораћ. О овом догађају извештавала је београдска штампа.
На конструисању и изради радних модела Теслиних изума радили су: групе инжењера из Института Српске Академије Наука, одељења за радиотехнику и испитивање електричних појава, са Електротехничког факултета у Београду, из Радио индустрије Никола Тесла и из Војнотехничког института југословенске армије. Радни модели рађени су према Теслиним нацртима, скицама и патентној документацији.
Аутор изложбене концепције је био први директор Музеја проф Вељко Кораћ.
Оваква музејска поставка је делимично измењена 1961. године, када је сталној поставци Музеја додата и меморијална соба у којој је изложена урна са посмртним пепелом Николе Тесле. Просторију за урну је пројектовао архитекта Милан Палишашки. Камено постоље је дело сликара Марија Маскарелија, а месингана кугла у коју је смештен посмртни пепео Николе Тесле је дело вајара Небојше Митрића.
УРНА СА ПОСМРТНИМ ПЕПЕЛОМ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Према сведочењу Шарлоте Мужар, дугогодишње личне секретарице Саве Косановића, сазнајемо како је урна са посмртним пепелом Николе Тесле стигла у Београд.
После смрти Саве Косановића 14.11.1956. године, његова наследница је постала Милица Трбојевић, ћерка друге Теслине сестре, Ангелине Трбојевић. Према њеној жељи, а у договору са Вељком Кораћем, директором Музеја Николе Тесле, покренут је поступак да се посмрни пепео Николе Тесле донесе у Београд.
Теслина урна је пренета у Југославију 13.07.1957. године. Трговачким бродом „Триглав“ је у ријечку луку допутовала Шарлота Мужар и заједно са дипломатском поштом донела и урну. 17.07.1957. године приређена је у Музеју Николе Тесле мала свечаност на којој је Шарлота Мужар предала урну Музеју Николе Тесле на трајно чување.
ТЕСЛИНА ЗАОСТАВШТИНА КАО ДЕО СВЕТСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ УНЕСКО „ПАМЋЕЊЕ СВЕТА“
Од оснивања до данас, Музеј Николе Тесле је од великог броја престижних институција примио неколико десетина награда, плакета, повеља, диплома и захвалница за свој рад на популаризацији изумитељског рада Николе Тесле.
Најзначајнија међу свим признањима је повеља о упису Архиве Николе Тесле у УНЕСКО-в регистар светске културне баштине: “Памћење света”. Архива Николе Тесле је на основу препоруке Међународног саветодавног комитета, уписана у УНЕСКО регистар светске културне баштине 16.10.2003. године. Ову одлуку је донео генерални дирецтор УНЕСКО – Коићиро Мацура.
