Клуб 400
Тесла је волео да проводи време у кући породице Џонсон, где се окупљало одабрано друштво. Роберт Андервуд Џонсон био је уредник часописа “Сенчури магазин”, песник, човек широког образовања и културе. Његова жена Кетрин и он често су дочекивали цењене госте: уметнике, писце, песнике, композиторе, сликаре,… Тесла је био један од ретких научника кога су почаствовали својим позивима. Симпатија између Тесле и Џонсонових била је обострана и ускоро се претворила у присно пријатељство. Кетрин је била лепа жена код које је осећај пријатељства прерастао у нешто дубље. Пронађена су многобројна писма које је упућивала Тесли, у којима је дискретно али и довољно директно показивала да је заљубљена, а Тесла је одговарао на исти начин. Ипак, у свом односу према Џонсоновима није се огрешио и некако је успео да овај компликован однос одржава уједно и блиским, али и да одржи довољну дистанцу. Тесла је такође стекао бројне блиске пријатеље међу гостима у кући Џонсонових. Ту је упознао Марка Твена, Антоњина Дворжака, Рађарда Киплинга, Теодора Рузвелта, и многе друге.
Највећи научни успеси Николе Тесле били су праћени и економским успехом, што је Теслу винуло у кругове њујоршког високог друштва. Многобројна позивна писма за догађаје и вечере говоре о томе колико је наш научник постао угледан. Тако се на пример, Тесла нашао у кругу чувене “Групе 400”, међу најбогатијим људима тог времена. Знао је да потребна средства за истраживања и научни рад може добити управо у том друштву, па је водио рачуна и о свом изгледу. Посебно наручена гардероба и аксесоар, од којих се неки комади чувају у Музеју Николе Тесле, управо говоре о његовој посвећености сопственом изгледу и појави. Нарочито му је било драго када су га прогласили најбоље одевеним мушкарцем Пете авеније, па је чак својој секретарици напоменуо да ће се потрудити да тако и остане. У сваком случају, Тесла је успео у својим замислима, јер су једни од Теслиних највећих финансијера били Џ. П. Морган и Астор.
Наш научник је на механичким осцилаторима почео да ради још 1883. године, а овој области се вратио након 1910. Извршио је велики број експеримената од којих су неки били посебно интересантни. Конструисао је осцилатор у облику платформе који је имао терапеутско дејство. Занимљиво је да је претерана употреба тог уређаја имала нуспојаве, па је настала и шаљива анегдота о чувеном писцу и Теслином пријатељу Марку Твену, који је волео да посећује лабораторију. Не слушајући Теслу, једном приликом је на платформи провео предуго, након чега је у паници одјурио у тоалет.