Тесла о обновљивим изворима енергије

Теслина размишљања о енергији су веома интересантна и веома актуелна и данас, посебно имајући у виду све изуме модерног доба који су дошли касније. Посебно је значајан Теслин рад објављен у часопису „Сенчури“ 1900. године под називом: „Проблем повећавања људске енергије”. Једна од главних Теслиних теза у вези са човековим односом према изворима енергије јесте теза да човек треба да напусти „варварски“ процес коришћења енергије разарањем материјала, чиме се исцрпљују резерве угља, нафте и гаса. Сматрао је да је сва енергија која се добија из водопада чист добитак за човечанство и представља најсавршенији познат метод за добијање енергије из околине. Разматрао је друге, човеку расположиве, изворе енергије, као што су топлота сунчевих зрака, енергија ветра, плиме и осеке, таласа, енергија која се може добити услед разлике температуре у дубини и површини земље или мора, магнетна и гравитациона енергија.