Бежични пренос сигнала
Никола Тесла је своја истраживања електромагнетних таласа започео понављајући експерименте које је претходно изводио Хајнрих Херц. 1889. године почиње експериментисати са властитим вишеполним генераторима и високофреквентним трансформаторима. Истраживао је различите фреквенције и резонантна кола. Кључно Теслино откриће у овој области познато је као систем четири кола у резонанци, а заштићено је путем два патента, одобрених 1900. године.
Овај систем се састојао од два дела: предајног и пријемног. На предајној страни, постојало је отворено антенско коло у спрези с колом за напајање, у којем се налазио генератор високофреквентних струја. На страни пријема, користио се сличан уређај с два кола у спрези. Сва четири кола била су подешена на исту фреквенцију.
Током наредних пет година, Тесла је добио још седам патената у вези са овом облашћу. Занимљиво је напоменути да је након дугогодишњег судског процеса који је америчка влада водила против Марконијеве компаније, Врховни суд САД 1943. године донео одлуку да се Марконијеви патенти пониште у корист патената које су поседовали Тесла и још двојица научника, Стоун и Лоџ. Иако се Маркони често наводи као изумитељ радија у многим уџбеницима и књигама о историји науке, у пракси, основа сваког радио преноса лежи у Теслином систему четири кола у резонанци.
Бежични пренос
На самом почетку 20. века Тесла је најавио «Светски систем», замишљен као глобални систем бежичног преноса вести и енергије. Његова замисао била је да се сигнали предајног торња шаљу кроз земљу као проводно тело и региструју на било ком месту на Земљи. У једном од патената описао је појаву „стојећих таласа“ са намером да потврди идеје о резонанцији Земљине кугле.
Конструкција лабораторије и предајног торња, познатог као Ворденклиф торањ започета је 1901. године у Шораму на Лонг Ајленду, уз финансијску подршку америчког банкара Џ.П. Моргана. Ова 60 метара висока грађевина, коју је назвао ‘’увеличавајући предајник’’ по својој геометрији, механичким и електричним особинама, управљала је сличним особинама Земље и са њом представљала повезан резонантни систем. Планирао је да овај систем служи за емитовање и пренос сигнала и снаге без жица до било које тачке на планети. Кључна Теслина замисао да се на овај начин бежичним путем преноси електрична енергија до данас није реализована. Изградња је прекинута када је Морган изненада повукао своје фондове и одбио да даље финансира Теслу. Чини се да је коначна намена Теслиног система била превише спорна, а пројекат испред времена.
Коначно је напустио Лонг Ајленд 1906. године, али се и наредних година бавио истраживањима у области бежичног преноса. Ово је једина зграда у којој се налазила Теслина лабораторија која је сачувана до данас.
ТЕСЛИНА ВИЗИЈА БУДУЋНОСТИ БЕЖИЧНОГ ПРЕНОСА
Тесла је објаснио „Светски систем” кроз 12 тачака које описују резултате који би се постигли коришћењем бежичног преноса:
1. Међусобно повезивање постојећих електронских централа или установа широм света;
2. Успостављање тајне државне телеграфске службе чији рад не може бити ометан;
3. Међусобно повезивање свих постојећих телефонских централа или установа на Земаљској кугли;
4. Универзална дистрибуција општих вести путем телеграфа или телефона, у служби штампе;
5. Успостављање “Светског система” за достављање информација искључиво у приватне сврхе;
6. Међусобно повезивање рада свих берзи на свету;
7. Успостављање “Светског система” за дистрибуцију музике итд;
8. Универзално регистровање времена помоћу јефтиних сатова који показују време астрономском прецизношћу и за које није потребан никакав надзор;
9. Преношење широм планете откуцаних или руком писаних слова, писама, чекова итд;
10. Успостављање универзалне поморске службе која навигаторима свих бродова омогућава да прецизно плове без компаса, одреде тачну позицију, време и брзину, да спрече сударе и несреће итд;
11. Увођење светског система штампања на копну и мору;
12. Светски систем за репродукцију фотографија и свих врста цртежа или записа итд;