Индукциони мотор
Прототип индукционог мотора Тесла је направио 1883. године у Стразбуру. Следио је идеју из доба студирања у Грацу, да је могуће направити мотор без четкица. Рад мотора заснива се на Теслином изуму стварања обртног магнетног поља уз помоћ полифазних наизменичних струја. Намотаји статора напајају се наизменичним струјама које су у правилном временским кашњењу једна за другом. Оваквим напајањем мотора избегнута је употреба комутатора.
Тесла у Европи није добио финансијску подршку за даљи развој и серијску производњу оваквих мотора, па 1884. године одлази у Сједињене Америчке Државе, у потрази за новим пословним окружењем.
1888. година била је преломна за почетак остваривања Теслиног дугогодишњег сна о практичном коришћењу полифазних наизменичних струја. Одобрени су Теслини патенти за индукциони мотор и систем производње, преноса и развођења електричне енергије.
Сарадња са компанијом Џорџа Вестингхауса омогућила је почетак масовне производње Теслиних мотора, али и развој система производње и преноса електричне енергије какав данас познајемо и била један од покретача друге индустријске револуције. Вестингхаус је препознао Теслине изуме као недостајућу карику у систему који је тек требало да заживи и препознао их као добар пословни потез. Њихова сарадња с правом је названа савршеним
партнерством.
